• 5. семестар, позиција 5

1. Упознавање студената са проблемима и савременим методама прорачуна чврстоће летелица, као и начинима њихове примене у решавању практичних проблема. 2. Упознавање студената са методама за експериментално испитивање чврстоће ваздухопловних конструкција. 3. Упознавање студената са специфичностима лаких танкозидних структура и применом савремених композитних материјала. 4. Упознавање студената са савременим компјутерским методама пројектовања и анализе понашања ваздухопловних структура.

На крају курса студенти би требало да буду у могућности да: 1. Израчунају напонско-деформационо стање танкозидних металних структура у линеарном домену за унапред задата оптерећења. 2. На основу одређеног напонског стања изврше димензионисање основних делова структуре летилица као што су оплтате крила, зидови рамењача, појасеви рамењача, ребра, уздужника. 3. Користе комерцијални софтвер за структуралну анализу на бази методе коначних елемената. 4. Генеришу моделе коначних елемената делова ваздухопловних конструкција и иѕврше њихову напонску анализу.

У теоријском делу наставе излажу се следеће теме (лекције):Материјалне и просторне координате.Услови равнотеже.Услови компатибилности.Контурни услови. Модели еластичног понашања материјала.Раванско стање деформација.Раванско стање напона.Математичке методе решавања проблема.Метода сила.Метода померања. Витоперење попречног пресека.Тачна решења проблема аксијално,флексионо и торзионо напрегнутих еластичних носача.Плоче и љуске.Утицај трансверзалних смичућих напона.Композитне плоче.Ламине и ламинат.Сендвич композити. Интерламинарни напони. Критеријуми чврстоће композитних материјала.Варијационе методе. Принцип виртуалног и комплементарног виртуалног рада. Принцип минимума укупне потенцијалне енергије и укупне комплементарне потенцијалне енергије. Метода Релеј-Рица. Галеркинова метода. Метода мерног остатка и метода колокације. Формулација методе коначних елемената. Услови конвергенције методе. Коначни елементи облика штапа и греде. Матрице крутости и матрице еквивалентних чворних сила.

У практичном делу наставе демонстрира се примена изложених теоријских закона. Анализирају се и решавају карактеристични нумерички примери из наведених области. Практични рад студената реализује се, кроз обавезне вежбе, израду пројекта уз обавезну употребу рачунара за моделирање и анализу .Студентима су доступне писане белешке професорових предавања, задаци за вежбу и тестови за проверу знања.

Математика, Отпорност Материјала

Настава се изводи у лабораторији на рачунарима

укупан фонд часова: 75

ново градиво: 20
разрада и примери (рекапитулација): 10

аудиторне вежбе: 10
лабораторијске вежбе: 0
рачунски задаци: 10
семинарски рад: 0
пројекат: 10
консултације: 0
дискусија/радионица: 0
студијски истраживачки рад: 0

преглед и оцена рачунских задатака: 0
преглед и оцена лабораторијских извештаја: 0
преглед и оцена семинарских радова: 0
преглед и оцена пројекта: 5
колоквијум са оцењивањем: 0
тест са оцењивањем: 5
завршни испит: 5

активност у току предавања: 10
тест/колоквијум: 20
лабораторијска вежбања: 0
рачунски задаци: 10
семинарски рад: 0
пројекат: 20
завршни испит: 40
услов за излазак на испит (потребан број поена): 21

Теорија Еластичности, 2 део. Зоран Бојанић, 2002 Машински факултет Београд; Теорија Еластичности, Данило Рашковић, Београд : Научна књига, 1985; Теорија Еластичности, скрипта са предавања , Решени примери, М. Динуловић, 2007;