Интелигентни производни системи, дигитални близанци, роботика, аутоматизација и примена вештачке интелигенције у индустрији били су у фокусу 45. ЈУПИТЕР конференције, одржане 9. и 10. маја на Машинском факултету у Београду. Реч је о једном од најзначајнијих научно-стручних скупова у области производног машинства у Србији и региону, који више од пет деценија окупља истраживаче, професоре и стручњаке из земље и света.

Конференција је и ове године потврдила свој значај као место размене најновијих научних резултата и индустријских искустава, али и као форум на којем се обликују будући правци развоја производних технологија и система.

Према оцени учесника, овакви скупови имају кључну улогу у повезивању науке и привреде, као и у праћењу савремених технолошких трендова, посебно у условима убрзане дигиталне трансформације индустрије. У том смислу, резултати истраживања презентовани кроз 56 радова представљају значајан допринос и путоказ даљег развоја науке и индустријске праксе у домену производног инжењерства.

Кључне поруке конференције

„У свету брзих технолошких промена и снажне експанзије вештачке интелигенције, научне конференције су можда важније него икада, иако се уочава тренд смањења броја скупова и интересовања за њихово одржавање“, истакла је др Марија Гњатовић, државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, отварајући 45. Јупитер конференцију.

Како је навела, у условима брзих технолошких промена, једини начин да се прати савремени развој јесте стална комуникација и размена знања. „Вештачка интелигенција данас не мења само начин доласка до научних резултата, већ и сам процес иновација и креирања политика, због чега је од кључног значаја разумети њене потенцијале кроз отворену комуникацију и стручну дискусију“, истакла је др Гњатовић.

Подсетила је да су вештачка интелигенција и производно машинство препознати као приоритети Републике Србије кроз Стратегију паметне специјализације. Истакла је значај улагања у инфраструктуру за развој савремених технологија, укључујући дата центре, суперкомпјутере и научно-технолошке паркове, али и у такозвану „инфраструктуру 2.0“, која обухвата знања и вештине, трансфер технологије, развој бизниса и подршку реализацији пројеката. „Иновациони систем мора да почива и на знању и на инфраструктури, јер само тако можемо доћи до конкурентних и тржишно релевантних решења“, рекла је државна секретарка.

Она је нагласила да Машински факултет представља пример добре праксе у повезивању науке и привреде, истичући да иновације настале из научноистраживачког рада морају бити у сталној комуникацији са привредом како би одговориле на стварне потребе тржишта.

На крају обраћања похвалила је студенте Катедре за производно машинство Машинског факултета, истичући њихове резултате на такмичењима, сајмовима и у развоју иновација, као и њихову способност да на високом нивоу представе свој рад. „Поносни смо на ваше студенте, јер на најбољи начин представљају Машински факултет и Србију у међународном окружењу“, поручила је Гњатовић.

Учеснике конференције  је поздравио и декан Машинског факултета у Београду, проф. др Владимир Поповић, који је указао на значај дугогодишње традиције ЈУПИТЕР конференције.

„ЈУПИТЕР је наша традиција, али у овом времену, посебно последњих деценија, конференције су изгубиле на значају, мање их има и теже их је организовати. Зато честитке органзаторима на истрајности и на томе што сте успели да очувате нешто што су започели наши професори. То је важно не само за ЈУПИТЕР конференцију, већ и за Машински факултет у целини“, нагласио је проф. Поповић.

Говорећи о значају производног машинства, он је истакао да Катедра за производно машинство представља један од основних темеља Машинског факултета и научна област на којој је у великој мери грађен његов развој.

„Без обзира на различита тумачења историјског развоја факултета, производно машинство остаје један од његових стубова. Зато радује чињеница да се Катедра за производно машинство последњих деценија веома успешно развија, како по звањима, тако и по годинама колега који на њој раде. Све то су основе да наставите у правцу у којем сте и кренули“, нагласио је  декан.

Он је поручио да ће Машински факултет и убудуће пружати пуну подршку ЈУПИТЕР конференцији, подсетивши да су бројни професори факултета годинама учествовали у њеној организацији и раду програмских и организационих одбора. „ЈУПИТЕР конференција је веома важна за Машински факултет и зато ће увек имати нашу подршку“, поручио је, између осталог, проф. Поповић.

Директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зрнић, изразио је задовољство што је очувана традиција конференције, која се на Машинском факултету у Београду одржава већ деценијама као један од препознатљивих научних скупова.

Посебно је истакао значај Катедре за производно машинство, која је, како је навео, остала доследна мисији организовања и очувања ове конференције упркос све сложенијим условима у којима се научни скупови данас одржавају.

Говорећи о савременим изазовима у научно-истраживачком раду, он је указао да се данас све више радова публикује у научним часописима, док је мањи број радова усмерен на конференције. „Ипак, конференције и даље имају изузетну вредност, пре свега као простор за непосредно умрежавање истраживача, размену идеја и разговоре лицем у лице, који често доводе до нових истраживачких сарадњи и иницијатива“, нагласио је директор Иновационог центра.

Он је додао да је управо та друштвена и професионална компонента конференција од посебног значаја, иако се она данас све више губи у савременом научном окружењу. На крају обраћања, проф. Зрнић је пожелео успешан рад учесницима и наставак успешне традиције конференције и у наредним годинама.

У име Програмског и Организационог одбора 45. ЈУПИТЕР конференције, учеснике је поздравио проф. др Саша Живановић, председник Организационог одбора.

Он је изразио задовољство што конференција наставља дугу традицију и подсетио да се њени циљеви нису мењали од оснивања до данас, те да она представља централно место за размену искустава и научну и стручну верификацију резултата истраживачког рада. Како је навео, ЈУПИТЕР конференција постоји већ 51 годину, при чему је прва конференција одржана 17. и 18. фебруара 1975. године у Милочеру. Како је навео, у почетку се конференција одржавала сваке године, док се од 2012. године организује сваке друге године.

Подсетио је и на значење акронима ЈУПИТЕР – „Јединствено управљање производним и технолошким ресурсима“, нагласивши да тај концепт и данас задржава пуну актуелност. „ЈУПИТЕР конференција је национална конференција са међународним учешћем и тако треба и да остане. Важно је очувати терминологију на српском језику, у времену када је у стручној и научној јавности све више страних термина и нових области“, поручио је председник Организационог одбора.

Како је навео, у савременим условима је све теже обезбедити довољан број радова, будући да се истраживачи све више окрећу публиковању у научним часописима. Ипак, нагласио је, ЈУПИТЕР конференција бележи раст броја радова и учешћа аутора.

„Ове године биће представљено укупно 56 радова, што представља значајан успех и показује да интересовање за конференцију расте. Посебно радује учешће аутора из привреде и индустрије, као и колега из иностранства, међу којима су и учесници из Пољске и Русије“, истакао је он и свим учесницима пожелео успешан рад конференције.

Проф. др Саша Ранђеловић, председник Извршног одбора Заједнице научно-истраживачких институција производног машинства Србије истакао је значај континуираног рада и повезивања научне заједнице у области производног машинства.

Он је нагласио да су активности Заједнице производног машинства и ЈУПИТЕР конференције међусобно тесно повезане и да се њихов рад природно преплиће, са заједничким циљем унапређења научноистраживачког рада и јачања сарадње међу институцијама.

Како је навео, током претходне године чланство Заједнице је проширено за 11 нових институција, и успешно је реализована конференција у Нишу, на којој је представљено око 80 презентација, чиме су обележени важни јубилеји – 40. конференција производног машинства и 60 година постојања асоцијације. „На тај начин смо обележили значајне годишњице и потврдили континуитет рада наше Заједнице“, истакао је Ранђеловић.

Учеснике је поздравио и проф. др Иван Божић, директор Алумни фондације Машинског факултета, који је најавио прву донаторску конференцију, која ће бити организована у сарадњи са Машинским факултетом поводом 20 година постојања фондације. Како је поручио, циљ је да овај догађај прерасте у традицију и да алумни заједница активно допринесе унапређењу услова рада и студирања.

Средства прикупљена током донаторске вечери биће усмерена на обнову највећег амфитеатра Машинског факултета, који после више од 65 година није прошао значајнију модернизацију, а представља један од најважнијих простора факултета.

Амфитеатар има посебну симболичку вредност, јер представља место првих сусрета студената са факултетом, као и простор у којем се одржавају најважнији академски догађаји, седнице наставно-научног већа, предавања и испити. „Жеља нам је да управо алумни заједница допринесе његовој обнови и модернизацији, како би овај простор остао достојан значаја који има за све нас“, поручио је он и позвао све заинтересоване да 30. октобра, у оквиру Дана Машинског факултета, учествују у овом догађај.

Признања за допринос развоју конференције

Свечани део 45. ЈУПИТЕР конференције обележила је додела плакета институцијама и компанијама које су својом дугогодишњом подршком допринеле очувању традиције и успешној реализацији овог научно-стручног скупа.

Признања су ове године додељена Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Лола институту, као и компанијама CPS – CAD Professional Systems, GIMATIC Balkan, INMOLD Group и Fadip мерна техника.

Плакете је уручио председник Организационог одбора конференције, проф. др Саша Живановић. Признање Министарству науке, технолошког развоја и иновација примила је др Марија Гњатовић, државна секретарка, док су плакете у име осталих добитника преузели директор Лола института др Срећко Манасијевић, директор компаније CPS – CAD Professional Systems др Милан Бојановић, директор компаније GIMATIC Balkan Срђан Спарић и представник компаније INMOLD Group Ђорђе Јеремић.

Интеграција нових технологија у индустријску праксу

Након свечаног дела уследила су пленарна предавања. Пленарну сесију отворила је презентација проф. др Зорана Миљковића, председника програмског и научног одбора конференције, на тему „Емпиријско управљање аутономних роботских система – сопствени развој“, коју је изложила проф. др Милица Петровић. У предавању су приказани савремени приступи развоју и управљању аутономним роботским системима.

Проф. др Горан Девеџић одржао је предавање „Waiting for the Foundation (World) Model for CAx Technologies“, посвећено актуелним правцима развоја фундаменталних модела у области рачунарски подржаних технологија. У наставку програма представљен је рад аутора проф. др Стеве Боројевића, проф. др Бранислава Средановића, проф. др Ђорђа Чиче, Милина Гањанина, Јелене Марковић и Дејана Вујасина под називом „Извод из истраживања у области пројектовања технолошких процеса, савремених метода обраде и машина алатки“.

Централни стручни и научни програм 45. ЈУПИТЕР конференције обухватио је пет симпозијума посвећених најактуелнијим областима производног машинства – од дигитализације и роботизације производње до адитивних технологија, управљања производњом и менаџмента квалитетом.

На 38. симпозијуму – „CIM у стратегији технолошког развоја индустрије прераде метала“ представљена су истраживања из области интелигентних производних система, примене вештачке интелигенције, Lean 4.0 концепта и индустријске роботике. Радови су указали на значај дигиталне трансформације за унапређење продуктивности, флексибилности и одрживости производних система.

32. симпозијум – „CAD/CAM“ био је посвећен рачунарски подржаном пројектовању и производњи, са посебним акцентом на адитивне технологије, 3Д штампу, развој нових материјала, реверзно инжењерство и дигитализацију производа и система. У оквиру 41. симпозијума – „НУ, Роботи и флексибилни технолошки системи“ представљени су радови из области нумерички управљаних система, роботике, виртуелне обраде, симулација и флексибилних производних решења. Истакнута је кључна улога роботике и аутоматизације у развоју индустрије будућности.

Фокус 47. симпозијума – „Управљање производњом у индустрији прераде метала“ био је на оптимизацији производних процеса, управљању индустријским системима, евалуацији добављача и унапређењу услова рада у индустријском окружењу. На 25. симпозијуму – „Менаџмент квалитетом“ обрађене су теме из области метрологије, контроле квалитета, нумеричких симулација и биомедицинског инжењерства, укључујући истраживања мерних система, енергетских и индустријских процеса, као и примену иновативних решења у медицини.

Иако тематски различити, сви симпозијуми указали су на исти развојни правац – све снажнију интеграцију дигиталних технологија, вештачке интелигенције, аутоматизације и напредних производних метода у индустријску праксу. Представљени радови потврдили су да домаћа научна и стручна заједница активно прати светске технолошке токове и кроз сарадњу са привредом доприноси развоју конкурентних и иновативних производних решења.