Један од најсвечанијих тренутака овогодишњег обележавања Дана Машинског факултета била је свечана седница Савета Факултета, одржана у четвртак, 29. октобра, у част запослених који су својим радом, знањем и посвећеношћу доприносили његовом развоју и угледу.

„Ово је прилика да изразимо захвалност и поштовање колегиницама и колегама који одлазе у заслужену пензију, као и да обележимо значајне радне јубилеје запослених који су на Факултету провели десет, двадесет или тридесет година свог радног века“, рекао је у поздравном обраћању председник Савета Машинског факултета, проф. др Предраг Елек.

Како је истакао, за углед Машинског факултета, поред генерација инжењера које је образовао, најзаслужнији су људи који су својим знањем, радом и посвећеношћу деценијама доприносили његовом развоју.

„Данашња свечаност је прилика да им за то одамо признање и захвалност, али и да се подсетимо наше заједничке одговорности да тај углед чувамо и даље унапређујемо“, поручио је проф. др Предраг Елек.

Осврћући се на актуелан тренутак,  указао је на још један разлог за задовољство током овогодишњег обележавања Дана Факултета. „Посебно ми је драго што се овогодишња празнична недеља нашег Факултета поклопила са данима који су нам, захваљујући нашим студентима, донели додатне разлоге за понос и оптимизам“, поручио је председник Савета.

Присутне је поздравио и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, који је у свом обраћању указао на значај очувања институционалног континуитета, као и на одговорност према наслеђу претходних генерација.

„За мене је ово један од најлепших дана на Факултету, не само зато што је наш празник. Машински факултет није дело наше генерације – ми смо га наследили од оних који су га пре нас градили. Наша је одговорност да га чувамо, унапређујемо и предамо будућим генерацијама“, поручио је декан.

Он је нагласио да је Машински факултет за многе запослене много више од радног места, јер у њему проводе већи део свог живота.„Верујем да је за већину нас Машински факултет на неки начин прва кућа, јер овде проводимо више времена него у сопственим домовима. Многи су овде провели двадесет, тридесет, па и четрдесет година. Дочекати пензију после толико година рада свакако је један од лепших животних тренутака“, рекао је декан.

Осврћући се на претходни период, декан је истакао: „Иза нас су две неизвесне, тешке и компликоване године. Успели смо да сачувамо факултет, изађемо из те ситуације и сада с пуним оптимизмом гледамо на његову будућност, развој и ширење у друштву.“

Говорећи о угледу институције, посебно је истакао да је Машински факултет изградио висок ниво организације и професионалности. „Током радног века, обављајући и неке друге дужности, имао сам прилику да стекнем ширу слику и могу са сигурношћу да потврдим да је Машински факултет једна од најозбиљнијих и најорганизованијих институција у нашој држави. То не говорим само субјективно, као машински инжењер, већ на основу ширег професионалног искуства“, истакао је он.

Као важан показатељ повезаности некадашњих и садашњих студената са Факултетом, декан је издвојио и Алумни вече, за које је, како је навео, владало изузетно интересовање.„Ми смо веома везани за свој Факултет. Алумни вече наишло је на изванредан одзив. Реч је о новој традицији коју смо покренули и коју ћемо, сигуран сам, наставити да развијамо и у наредним деценијама“, рекао је декан.

Осморица професора испраћена у пензију

У свечаној и емотивној атмосфери, Машински факултет Универзитета у Београду испратио је у пензију осморицу професора: проф. др Драгана Лазића, проф. др Зорана Миљковића, проф. др Зорана Радаковића, проф. др Бранислава Ракићевића, проф. др Владимира Стевановића, проф. др Зорана Стаменића, проф. др Миодрага Спалевића и др Александра Симића, ванредног професора.

О њиховим академским каријерама и доприносу Факултету говорили су колеге и најближи сарадници. Кроз осврте на професионалне путеве, личне успомене и анегдоте, представљени су не само њихови научни и педагошки резултати већ и особине по којима ће остати упамћени.

Академски пут проф. др Драгана Лазића представио је проф. др Милан Ристановић, шеф Катедре за аутоматско управљање, истичући његову енергију, знатижељу и посвећеност струци.

Након студија производног машинства и рада у индустрији, проф. Лазић је академску каријеру наставио на Машинском факултету, а докторску дисертацију одбранио је у Француској. Посебно је истакнут његов однос према настави, коју је доживљавао као свету обавезу, као и харизма и енергија којима је освајао студенте.

О академском и научноистраживачком раду проф. др Зорана Миљковића говорила је проф. др Милица Петровић са Катедре за производно машинство.

Током каријере, у којој је све академске титуле стекао на Машинском факултету, објавио је више од 200 научних радова и остварио значајан допринос развоју роботике и вештачке интелигенције. Руководио је Лабораторијом за роботику и вештачку интелигенцију, био експерт Европске комисије и члан Академије инжењерских наука. Истакнута је и његова љубав према спорту, као и допринос спортским успесима Факултета.

О проф. др Зорану Радаковићу, редовном професору са Катедре за технологију материјала, говорио је доц. др Ненад Милошевић.

Поред доприноса акредитацији Лабораторије за испитивање материјала и коауторства уџбеника „Технологија заваривања – Практикум“, проф. Радаковић је дуги низ година био уредник часописа „Интегритет и век конструкција“ и учествовао у превођењу европских стандарда за CEN/CENELEC. Колеге га памте као скромног и приступачног човека, увек спремног да пружи савет и подршку, али и као страственог планинара који је освојио више од 200 балканских врхова.

Каријеру проф. др Бранислава Ракићевића представио је проф. др Иван Благојевић, шеф Катедре за моторна возила, истичући спој индустријског искуства и академског рада.

Пре доласка на Факултет, проф. Ракићевић радио је у „Застави“ и „Икарбусу“, а докторирао је у области носећих структура прикључних возила. Његов професионални пут обележили су практичан приступ инжењерским проблемима и подршка домаћој индустрији и инжењерском знању. Колеге ће га памтити и по непосредности, искрености, и специфичном хумору.

О научном и педагошком раду проф. др Владимира Стевановића, редовног професора са Катедре за термоенергетику, говорила је проф. др Сања Миливојевић, шефица Катедре.

Током каријере предавао је бројне предмете из области енергетике и био ментор девет докторских дисертација. Бавио се термоенергетиком, нуклеарним реакторима, математичким моделовањем и нумеричким симулацијама, развивши и нови поступак за нумеричке симулације, примењен у сарадњи са водећим светским компанијама. Посебно је истакнута његова способност да препозна потенцијал сарадника и подстакне њихов развој.

Професионални пут проф. др Зорана Стаменића, редовног професора са Катедре за машинске елементе и конструкције, представила је проф. др Татјана Лазовић-Капор, шефица Катедре.

Поред наставног рада и учешћа у бројним факултетским и државним комисијама, проф. Стаменић је био изузетно цењен међу студентима, што потврђују и високе оцене у студентским анкетама. Представљање је употпуњено причом о његовој љубави према авијацији и необичном хобију – изради макета авиона, којих је направио више од 300.

О научном стваралаштву проф. др Миодрага Спалевића, редовног професора са Катедре за математику, говорио је проф. др Александар Пејчев.

Аутор око 110 научних радова, проф. Спалевић дао је значајан допринос развоју нумеричке математике, а његова генерализована средња квадратурна формула нашла је место у међународној научној литератури. Од 2010. године до пензионисања био је шеф Катедре за математику. Поред научних резултата, истакнут је и његов однос према млађим сарадницима, којима је пружао подршку и приступао са готово очинском посвећеношћу. Посебно место у његовом животу заузима породица и улога оца петоро деце.

Каријеру проф. др Александра Симића, ванредног професора са Катедре за бродоградњу, представио је проф. др Никола Момчиловић.

Поред наставног и научног рада, проф. Симић се бавио истраживањима и мерењима на бродовима, аутор је две монографије објављене код међународне издавачке куће Springer и добитник признања организације SNAME, једне од водећих светских стручних организација у области бродоградње. Његов рад често је подразумевао боравак на води, а теренска истраживања донела су и бројна несвакидашња искуства, међу којима се издвојила и анегдота о сусрету са пиратима.

Стручне службе  – важна карика

Уз професоре, углед Машинског факултета деценијама су градили и запослени у стручним службама. Својим знањем, искуством и посвећеношћу, свако у свом домену, доприносили су раду и развоју Факултета, бринули о студентима и колегама и обезбеђивали да свакодневни живот институције тече несметано.

Међу колегама који су ове године испраћени у пензију посебно место заузима др Драгољуб Бекрић, шеф Службе за студентске послове, који је на њеном челу провео пуних двадесет година.

По образовању машински инжењер са докторском титулом, током свог дугогодишњег рада поставио је високе професионалне стандарде, али је његов однос према послу обележило и нешто што се не може прописати правилницима – разумевање за студенте, спремност да их саслуша, као и способност да и најсложеније ситуације решава смирено, са препознатљивим шармом.

Значајно место у раду стручних служби имао је и Александар Каран, руководилац Службе физичко-техничког обезбеђења и противпожарне заштите, као и Службе за угоститељску делатност.

Његову каријеру обележили су велика посвећеност и спремност да преузме одговорност за различите послове и изазове. Посебно је истакнут његов допринос организацији угоститељске делатности, као и свакодневној бризи о безбедности и функционисању Факултета.

Захвалност за дугогодишњи рад и допринос Факултету упућена је и колегама из наставно-техничких и других служби, чији је рад често мање видљив, али неопходан за свакодневно функционисање институције.

Међу њима су Предраг Ђука, самостални стручно-технички сарадник на Катедри за аутоматско управљање, и Никола Касум, стручно-технички сарадник у лабораторији, чије су искуство, стручност и одговоран приступ послу били важна подршка наставном и лабораторијском раду. Из Службе за студентске послове у пензију је испраћена и Снежана Туцаковић, стручно-технички сарадник, коју су колеге и студенти памтили по стрпљењу, предусретљивости и спремности да помогне.

За свој рад и посвећеност захвалност су добили и Мика Васиљевић, главни кувар, запослена у Служби за угоститељску делатност, Мирјана Мосић Дувњак и Славица Стајковић, запослене у Служби за одржавање објеката, као и Здравко Савић и Миодраг Цветковић, мајстори одржавања. Свако од њих својим радом доприносио је да простори Факултета буду уређени, да свакодневни послови теку без застоја и да услови за рад и боравак студената и запослених буду на одговарајућем нивоу.

Додела јубиларних признања за 10, 20 и 30 година рада

У оквиру свечане седнице додељена су и признања запосленима који су обележили 10, 20 и 30 година непрекидног рада на Машинском факултету. Ова признања представљају знак захвалности за дугогодишњи професионални ангажман, посвећеност послу и допринос раду и развоју Факултета.

Признања за 30 година рада добили су: проф. др Александар Грбовић, проф. др Владимир Поповић, проф. др Јасмина Јовановић, проф. др Вера Павловић, проф. др Саша Митић и Радослав Блажић, стручно-технички сарадник. За 20 година рада признања су уручена Радољубу Манићу, вишем стручно-техничком сараднику, Ивани Јовановић, Вери Бабић и Дрити Краснићи. Повељу за 10 година рада добио је доц. др Милош Седак.